Sa kim “ubijate” svoje vreme?

Sa kim “ubijate” svoje vreme?

Koliko prijatelja je zapravo dovoljno? Da li je važnije koliko njih ćemo predstavljati kao svoje prijatelje ili je ipak važnije ko su ti ljudi kojima dodeljujemo tako važnu titulu? Prijateljstvo i jeste titula, jedna od najvećih. Druge se dobijaju rođenjem, njih ne biraš već prihvataš i voliš. Postoji samo par titula čije nosioce ti imenuješ, Ljubav i Prijatelj. Kud ćeš veću čast od te! Kada shvatiš šta znači imati prijatelja i biti nečiji prijatelj, zapitaš se ko su svi oni drugi ljudi kojima popunjavaš i krpiš neke praznine, ko su oni koje uvučeš u svoj život a koji ga ni na koji način ne oplemenjuju?

Kažu da postajemo oni ljudi sa kojima odlazimo na kafu. Do nedavno, na to nisam tako gledala. Šta meni zapravo znači tih par sati? Ako ih ne potrošim na njih potrošiću ih na nešto drugo, zar je zaista važno na šta? Mnogi od nas „ubija“ svoje vreme od jedne do druge kafe, nasluša se na hiljade budalaštiina i ponekad čak po završetku druženja ostane u još gorem raspoloženju nego kada je došao. Takvih kafa ima koliko ti volja, idealna prilika da neko uzme za pravo da ti kaže kako si nešto dobro uradio i kako ovo drugo nikako nisi smeo, da te obeshrabri i kaže da to što toliko želiš da uradiš ti zapravo ne možeš, idealna prilika da ti kaže kako je on zapravo pametan a da ti baš i nisi.

Zbog čega baš kafa i zbog čega te ljude treba pažljivo birati? Kafa je simbol slobodnog vremena, simbol uživanja, to je ono vreme koje pripada samo tebi a ti odlučiš da ga pokloniš nekom drugom. Sigurno vam se dešavalo da budete primorani da svoje vreme provodite sa nekim sa kim vam i nije najprijatnije. Na poslu, u kući, u školi, tu si gde jesi i zaista nemaš puno izbora. Ali društvo za kafu sam biraš, za to si sam odgovoran.

Učili su me da je moje vreme jedna od najvrednijih stvari koje imam i zbog toga bi o njemu trebalo da razmišljam sada kada ga imam na pretek i poštedim sebe kajanja onda kada ga bude bilo premalo. Učili su me da njime ne smem da se rasipam već da obasipam one koje volim. Ne znam kako vi stojite sa slobodnim vremenom ali meni je moje postalo dragoceno. Naravno da postoje oni kojima je ispijanje kafe smisao postojanja, i na hiljade besmislica koje idu uz takvu kafu. Da li biste zaista želeli da budete njihov partner u toj dokolici? Postoje i oni koji će jedva čekati da svoju patetiku podele sa vama, da vas uvuku u taj svet u kome ništa ne funkcioniše kako treba i da poruše i to malo entuzijazma što ste doneli sa sobom.

Postoje i oni koji će biti vaš oslonoc i ohrabrenje. Oni koji će želeti da rastu sa vama i da budu deo svakog vašeg uspeha. Postoje oni od kojih ćete moći puno toga i da naučite, sa kojima nećete “ubijati” svoje vreme već će svaka sekunda imati smisao. Postoje oni ljudi koji će vas nakon rastanka ostaviti u boljem raspoloženju nego kada ste se sreli. Sigurna sam da svako ima bar jednog takvog prijatelja, nekog kome će poleteti svaki put kada se nešto lepo desi i nekog na čije će rame moći da računa onda kada je teško. Zbog toga svaki put kada uzmete telefon dobro razmislite. Koga birate?

X