“Privremeno” uljuljkani

 In Blog
“Privremeno” uljuljkani

“Ropstvo se nikada ne odbacuje postepeno – ili si shvatio i oslobodio se, ili nisi shvatio ali se praviš da jesi.”

Blago onom ko ovo shvati na vreme. Obično shvatiš kada ti se smuči, kad ti bude preko glave pa si pred samo pucanje. Shvataš onda kad se umoriš od toga da stalno govoriš DA onome što ti nisi, niti želiš da budeš, kad se umoriš od pretvaranja da to nešto voliš, a zapravo ti je samo beg od onoga što voliš daleko manje. I šta je onda sloboda za tebe? Neprestano prilagođavanje svemu onome što ti dođe kao “privremeno” rešenje na kome zaglaviš godinama.

Privremeno je odlično kada podrazumeva ograničeni vremenski period, kad ti služi da prebaciš do narednog poglavlja. Nije privremeno ako traje i traje a ti ne možeš da kažeš do kada tačno. Ti stojiš u mestu dok od narednog poglavlja ostaje samo obris tek da se nekad setiš gde si zapravo krenuo. Pristaješ na privremeno, privremene poslove i ljubavi, privremene prijatelje…

Čega se plašiš? Želiš da budeš slobodan, da te povede to uzvišeno stanje i da ti približi mnogo novih poglavlja, ali se i dalje plašiš.

Kada posmatraš sa strane postaje očigledno, plašiš se odgovornosti, plašiš se onog šta gubiš ako izabereš slobodu. Ali balans mora da postoji. Svi smo mi stalno na klackalici, malo gore među ptice i zvezde sa stopalima koja lebde u vazduhu, pa malo dole, tresnemo snažno zadnjicom o tlo i rasprštimo taj balončasti svet. Gde je lepše? Verovatno gore. Ali kako stalno  biti gore?

“Mora od nečega da se živi” je rečenica koja je najviše snova srušila. Ona povlači sa sobom posao koji možda i ne voliš toliko a nije ni Bog zna koliko plaćen a uzima ti onu srž, ono iskonski vredno, ono najmedenije, tvoje snove. U nekom baš ovde proradi ona ustreptala strana “Ne dam snove za parče hleba, ne dam dušu za titule. Biram da živim a ne da preživljavam.”

Nekog zaista oslobodi bes, i to je dobro, jer te bes navodi da se menjaš. Nekog oslobodi nada, jer mu je potrebno da veruje da je moguće. Nekog oslobodi prkos, jer sve i da prkosi sebi, to ga motiviše da povrgne sve ono negativno što misli o sebi.

Nikog ne motiviše strah, a još manje ravnodušnost. Ukoliko ti je dosta “privremenog”, rizikuj. Ukoliko ne znaš kako, pitaj. Ukoliko te je stid, presrami se. Ukoliko te je strah, kreni već jednom!

Recent Posts

Leave a Comment

X